|
|
|
TFF Pres Info # 61 14. april 1999
Zapadni lideri uzurbano prepravljaju istoriju da bi mogli da opravdaju svoju balkansku bombardersku brljotinu. Retorika, objasnjenja i informacije koje nam daju od 24. marta kad je potpocelo bombardovanje, toliko su se promenili da to jednostavno zbunjuje. Najverovatnije su se vec uplasili da su ovim otvorili mracno poglavlje nove istorije i da im zaplet lagano izmice iz ruku. Jedan od nacina kako da svoj promasaj prikazu kao uspeh bio bi da izgrade do te mere ubedljivu medijsku realnost kojom bi se onda razgradili i zamenili pravu realnost. Bas to i jeste sustina medijskog rata i upravo to se sada dogadja" kaze Jan Oberg, direktor TFF-a. "Jedan primer - mora da ste primetili kako OVK, ili ako hocete KLA ili UCK, koja je do pre nekoliko nedelja postojala i cak navodno ucestvovala u Rambujeu sada odjednom kao da nikad nije postojala. I 13-to mesecni rat koji se vodio na Kosovu je isto tako, kao da nikad nije bio, zgodno izbrisan. Predsednik Klinton, premijer Bler, NATO general Vesli Klark, ministar inostranih poslova Kuk, njegov nemacki kolega Fiser, drzavni sekretar Olbrajt, ministar odbrane Robertson i brojni drugi zapadni lideri kroz poslednjih nekoliko dana nam uporno objasnjavaju zbog cega NATO bombarduje Jugoslaviju. Stavovi koje oni pominju su uglavnom sledeci: • Imamo dokaze kako je Jugoslavija, tj. predsednik Milosevic, planirala da etnicki ocisti Kosovo od Albanaca. • Jedan od dokaza o postojanju ovakvog plana je i to sto je ih je vec oko 700.000 isterano preko granica, a da NATO nije preduzeo svoju akciju sigurno bi ih bilo jos i vise, mozda cak i svih 2 miliona Albanaca. • Milosevic je razmestio 40.000 svojih vojnika i oko 300 tenkova sirom pokrajine jos za vreme dok je njegova delegacija bila u Parizu. • "Imamo izvestaje" i "prica se" kako postoje masovne grobnice, kako su organizovani logori za silovanja, kako se dogadjaju bezbrojna zverstva. Nemamo doduse cvrstih dokaza za to, ali izbeglice nam neprestano o tome pricaju. • Milosevic je sada "okrutni diktator" i "serijski pokretac etnickog ciscenja." • Nevine civile sada izbacuju "samo zbog onoga sto jesu (Albanci) a ne zbog bilo cega sto su uradili" kako su to izgovorili i Bil Klinton i Toni Bler. • Milosevic se ne pridrzava dogovora sa Holbrukom koji je potpisao u oktobru prosle godine. Zasto sve ovo zvuci tako neuverljivo? Zasto ova "govorancija" ima za nameru da rasplamsa emocije, da nam sludi percepciju, da kod nas stvori odredjenu predstavu o neprijatelju i na kraju, da utice na odgovarajuce ponasanje vlada, organizacija, grupa i pojedinaca? Dozvolite mi da pred vas izlozim nekoliko cinjenica u koje sam se sam osvedocio tokom mojih brojnih sasatanakasa gradjanskim vodjstvom kosovskih Albanaca, sa opozicijom i sa nezavisnim intelektualcima u Pristini odrzanim okom poslednjih nekoliko godina" kaze Oberg. "Dr. Ibrahim Rugova mi je vise puta ponovio, a siguran sam i svakom drugom sagovorniku sa Zapada koji je hteo da ga saslusa, kako se boji da nece jos dugo moci da odrzi podrsku koju je albanski narod pruzao njegovoj pragmaticnoj strategiji nenasilja, ukoliko Zapad "ne uradi nesto", na pr. da ubedi Beograd da otpocnu pregovori a koji bi se odrzali pod nadzorom medjunarodne zajednice. Pre puno godina sreo sam jednog kosovskog Albanca koji se vrlo kriticki izrazavao o "pasivnom" vodjstvu dr-a Rugove dok je istovremeno zagovarao gerilsku borbu kao jedini izlaz, kojem ce se ionako morati pribeci ranije ili kasnije. Jos 1996. sam od jednog dobro obavestenog albanskog intelektualca cuo da oni ne iskljucuju mogucnost da je i tada vec postojala jedna naoruzana frakcija. Prosle godine sam od savetnika dr-a Rugove cuo da su oni za postojanje oslobodilacke vojske culi jos 1993. Kosovo je, rekao bih, godinama bilo policijska drzava. Jedini odgovor koji je Beograd imao za legitimne albanske prigovore bio je uvek iznova pojacavanje policijske represije. Nimalo ne sumnjam da su se dogadjala velika, sistematska narusavanja politickih, ekonomskih, kulturnih i drugih ljudskih prava. Albanci su se bojali Beograda koji je insistirao na tvrdnji da je to unutrasnje pitanje ali je u isto vreme izbegavao da preduzme bilo kakve korake da situaciju razresi. U isto vreme je i albanskim liderima represija odgovorala, "bila je neophodna" kako bi animirali medjunarodnu podrsku za svoj projekt nezavisnog Kosova. Zbog toga su odbili da razgovaraju i sa umerenim, dijalogu sklonim liderima poput Milana Panica 1993. i s njegovim odlicnim ministrima. Kako bilo da bilo, istina je da tada nije bilo rata, nije bilo masovnih ubistava, nije bilo sistematskog etnickog ciscenja i nije bilo genocida. Brojni Albanci su Kosovo napustali zbog represije ali su ga i brojni drugi napustili zbog siromastva i nedostatka mogucnosti za sebe a ni za svoju decu u buducnosti. I Srbi su zbog ovoga napustali Kosovo a ne zato sto su - kako ponekad znaju da tvrde - oni bili zrtve Albanskog genocidnog plana. Sukob za koji kazu da je poceo 1989. pretvorio se u pravi rat tek 1998. kada je OVK stupila na scenu. Niko ne moze poreci da je upravo pojava OVK situaciju premetnula iz represije u pravi rat. Od svega najvise iznenadjuje da a) Zapad zatvara oci pred ulogom koju Albanije ima kao poligon za obuku i glavna baza za OVK, b) da je takva politika Albanije, po svim posledicama koje proizvodi, narasla do razmera de-facto agresije na Jugoslaviju, c) da se OVK naoruzava prevashodno iz zapadnih izvora sto je u potpunoj suprotnosti sa embargom na izvoz naoruzanja na prostore bivse Jugoslavije koji je uveo Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija, d) da se niko nije setio kako bi bilo pametno zatvoriti granicu i time spreciti dotok ljudstva, oruzja i municije i spreciti eventualno prelivanje jugoslovenskih represalija i e) da su celokupne jugoslovenske oruzane snage dozvoljavale da se ovakvi upadi dogadjaju mesecima i mesecima a da nisu preduzele nista da ih sprece. 23. februara 1998. je Robert Gelbard, americki izaslanik, rekao da je "duboko zabrinut zbog OVK" i da je ona "nesumnjivo teroristicka organizacija." Nedelju dana posle toga pocinje jugoslovenska ofanziva protiv OVK. Eto toliko o danasnjim pokusajima Zapada da se zataska centralnu ulogu koju je OVK imala u ovoj krizi. A sta reci o tezi da se Milosevic nije pridrzavao obecanja koje je dao Holbruku u oktobru prosle godine? Ta bi teza mogla opstati samo da to ne bi bio jednostrani sporazum. Naime na Kosovu su se borile dve strane - razlicite jedinice jugoslovenske/srpske vojske i policije s jedne i OVK s druge strane - a jedino je Milosevic potpisao sporazum. OVK jeste doduse sa svoje strane proglasila prekid vatre ali pritom nije nista potpisala. A jednostrani prekidi vatre su taman onoliko jedinstveni koliko su i neodrzivi. Pricali su nam i pokazivali slike rata koji je kroz pokrajinu besneo 13 meseci. Koga god sam od albanskih intelektualaca i urednika s kojima sam razgovarao za vreme mojih poseta Pristini u jesen 1998. zapitao ko su borci OVK oni bi mi ponosno odgovarali "to smo svi mi, mi smo narod koji je uzeo oruzje u ruke." Pod okriljem sporazuma Holbruk - Milosevic OVK je zauzeo 30% teritorije pokrajine. Radikalni Albanci su posetiocima kristalno jasno nagovestavali kako je pobeda tu, tik iza ugla. Tako je i izgledalo sve dok Beograd nije rekao "E, sad je dosta!" Tokom tih 13 meseci ubijeno je oko 2000 ljudi a oko 250.000 raseljeno - oko 10% Albanaca iz pokrajine i 10% njenih Srpskih gradjana - ali srecom, samo su retki medju njima napustili teritoriju Kosova. Dve nedelje posle pocetka NATO-ove akcije odjednom je 750.000 ljudi pohrlilo preko granica a nama SAD GOVORE kako su to samo nevini civili, kosovski Albanci koje, kako je predsednik Klinton izjavio 12. aprila, proganjaju iskljucivo zbog toga sto su Albanci a niposto ne zbog necega sto su mozda napravili. Meni licno izgleda mnogo verovatnije da ljudi beze zbog tri istovremeno moguca razloga, a ne samo zbog jednog: a) zbog etnickog ciscenja koje vrse Srbi/Jugosloveni koji smatraju da je razaranje koje dozivljavaju upravo rezultat politike (kosovskih) Albanaca, b) zbog ratnih dejstava i jugoslovenskih snaga i OVK i c) zbog NATO-ovih bombi koje, malo-malo pa pogode neki civilni objekat. Da li je stvarno postojao plan da se podrucje etnicki ocisti? Ko god je to tvrdio, do danas nije pokazao nikakav cvrst dokaz u prilog toga. Pre 24. marta nijedan politicar nam takav navodni Milosevicev plan nije ni spomenuo. Nijedna humanitarna organizacija nije upozoravala o velikoj, sistematskoj kampanji sa ciljem da se istera 1 do 2 miliona ljudi. Ako je OEBS sa svojih 1500 verifikatora znao za taj plan, a oni su prisluskivali jugoslovenska sredstva veze, zasto niko nije o tome upozorio ceo svet? Da je Beograd zeleo da se oslobodi svih Albanaca sa Kosova to je mogao da uradi u bilo kom trenutku pocev od 1991. Nikada nijednog od albanskih lidera nisu ni takli niti su sprecavali njihove pokusaje da za to vreme stvore svoju paralelnu drzavu. Zasto je NATO pretio da ce Jugoslaviju bombardovati ako ne potpise dokument iz Rambujea a nije nikad ni pomenuo da bi je bombardovao zbog toga sto ovakav plan postoji? Da li 300 tenkova i trupe od 40.000 vojnika mogu da budu indikacija da takav plan postoji? Malo verovatno. Prvo pesadija i tenkovi nisu bas pravo orudje kojim se postize da ljudi izbegnu. Drugo oni su se po Kosovu rasporedili tek posto je NATO odlucio da prevari Jugoslaviju. Pogledajte, Holbruk je po svoj prilici zaboravio da kaze Milosevicu kako ce NATO da rasporedi svoje "jedinice za izvlacenje" po Makedoniji. Njihov je zadatak bio da obezbede "izvlacenje" s Kosova svih nenaoruzanih verifikatora OEBS-a ukoliko dodje do NATO-ovog bombardovanja - do akcije koja bi mogla izazvati Srbe da verifikatore uzmu za taoce. Dakle, NATO-ova pretnja da ce poceti sa bombardovanjem postala je realna tek od oktobra. Zapitajte se da li bi vasa zemlja ista preduzela kad bi joj mesecima pretili da ce da je bombarduje vojni savez snazniji od bilo cega sto je istorija ikada videla? Kada su se verifikatori u potpunom miru izvukli iz Jugoslavije, NATO nije uklonio svoje "snage za izvalcenje" iz Makedonije. Naprotiv, poceo je da ih pojacava, sa 3.000 na 12.000 vojnika (o cemu je zgodno "zaboravio" da se konsultuje sa makedonskom skupstinom). Jugoslavija je s pravom to shvatila kao izrazito neprijateljsku "poruku" i premestila svoje vojnike blize makedonskoj granici dajuci time "poruku" da je resena da opruzi otpor ukoliko bi ove snage presle njenu granicu i usle na Kosovo. Pojacano prisustvo Vojske Jugoslavije je privuklo OVK i sukobi su se pojacali cak i u podrucjima u kojim ih pre toga nije bilo. SVE SE OVO DOGODILO zbog NATO-ovih dejstava. Ono sto zapadni lideri danas nazivaju dokazom grandioznog prijekta etnickog ciscenja nije bilo nista drugo do odgovor na upadljivo glupav, trapav i pustolovni pokusaj NATO-a da Makedoniju prisili da odigra ulogu njegovog saveznika i da posluzi NATO-u kao glavna baza. Bio je to potpuno prirodan odgovor na ponovljene pretnje masivnom vazdusnom kampanjom. Ovo je - sasvim predvidljivo - za rezultat imalo gotovo potpunu politicku destabilizaciju makedonske vlade i pojavu socijalnih i ekonomskih poremecaja koje je izazvala reka izbeglica. Na kraju, "Milosevic je okrutni diktator"? Pa ako i jeste, zasto mu je onda sam Zapad pomogao da postane centralna licnost, zasto je bas od njegovog potpisa zavisio Dejton i zasto nikada nisu pomogli beogradskoj opoziciji - cak ni u trenutku kada je 1,5 miliona ljudi danonocno demonstriralo pokusavajuci da ga zbace pre nekoliko godina? Zasto su ambasador Holbruk i citava plejada zapadnih diplomata vodili "zanimljive" razgovore s njim? Zasto je Zapad do poslednjeg trenutka ocekivao da bi on ipak mogao da napravi ustupke kada se vec pocelo pretiti bombardovanjem? Sta to mi treba da uradimo sa "okrutnim diktatorima" koje su njihovi gradjani sami izabrali, pri cemu bi ga mnogi od njih sigurno kvalifikovali za autoritarnog vladara ili bi njegovu politiku nazvali katastrofalnom ali ga jednostavno ne bi nazvali okrutnim diktatorom? I zasto NATO ponavlja svoju gresku iz Iraka - bombarduje zemlju kako bi se ona onda potpuno ujedinila oko svog vodje? Da zakljucim, NIJEDAN OD ARGUMENATA KOJE DANAS NUDI NATO JEDNOSTAVNO NE DRzI VODU. Oni su neusaglaseni s istinom, nisu u saglanosti cak ni sa onim sto su nam Zapadni lideri sami do juce govorili. Ovo cemu smo sad svedoci je jadan pokusaj "manipulacije percepcijama" i medijski rat usmeren protiv javnog mnenja. "Treba da postanemo jako oprezni i sumnjicavi" zakljucuje Jan Oberg, "kad najvisi zapadni civilni i vojni lideri pokusavaju da u nekoliko dana iznova napisu i falsifikuju istoriju, prenebregavajuci dobro poznate i dokumentovane cinjenice i zaboravivsi neke od glavnih aktera, izvrnu redosled dogadjaja i zaborave sve sto su sami izjavili pre samo nekoliko nedelja. Posebno zabrinjava kad se vidi sistematska pristrasnost i tendencioznost kojom se rukovode u ovakvim pokusajima. I nimalo ne sluti na dobro, zaista ne sluti na dobro, to sto vecina novinara raznim glasnogovornicima Stejt departmenta i NATO-ovim majstorima za ispredanje (lazi), postavljaju samo politicki korektna pitanja i to u trenutku koji izgleda da ce postati jedan od prelomnih u novijoj istoriji."
© TFF 1999
• TFF's website has all the relevant links to Iraq, the Balkans, including media there + peace research, and non-violence • Teacher, activist, journalist?? You'll always find something interesting at TFF. • Get your daily global news from the leading media on TFF's site, all in one place.
 |
