12. Jacanje autoritarizma na Zapadu
Pogledajte rubriku Pisma uredniku bilo kojih uticajnih zapadnih dnevnih novina, pogledajte debate koje se vode na televiziji, obratite paznju na pitanja koja postavljaju novinari. Surfajte po internetu, listajte web-sajtove, servere i grupe za diskusiju i jedna ce vam stvar postati ocigledno jasna: obicni gradjani na Zapadu postaju sve sumnjicaviji. Polako uvidjaju sve siri i siri jaz izmedju novosti koje dobijaju od NATO-a i Stejt Departmenta i onih drugih agencija. Mnogi jednostavno osecaju da bombardovati neduzne civile nikako ne moze biti ispravno; zdrav razum nam takodje govori da se tako nece uspostaviti poverenje izmedju Albanaca i Srba - ili ako hocete izmedju bilo koje dve sukobljene strane. To je u suprotnosti sa svim sto uopste znamo o psihologiji ljudi. Sto god ovo bude duze trajalo, sve veci zamah ce dobijati protesti javnosti. Gradjani NATO zemalja pocinju da se pitaju: ako se na ovako vaznom polju mogla dogoditi greska, zar se skrivene greske mozda ne nalaze i u drugim vaznim problemima danasnjice; globalizaciji, demokratizaciji koje se manje ili vise na silu sprovodi, u zestini kojom se zapadno shvatanje ljudskih prava sve vise koristi kao politicko orudje? Ako ne mozemo verovati NATO-u, smemo li u svemu da verujemo Svetskoj Banci, Medjunarodnom monetarnom fondu; smemo li da verujemo u bezbednost a-la-NATO i u buduce sirenje NATO-a, ako je ovo ono sto NATO misli da treba da radi? Kreatori politike zapadnih vlada o ovom ili cute ili odgovaraju kontranapadima: mi se nalazimo u ratu, sad nije trenutak da se postavljaju takva pitanja i pravi razdor u nasim redovima, ne mozemo dozvoliti rad pete kolone. Ciljeve moramo postici pa sta kosta da kosta. Previse toga je vec ulozeno. U kratko, demokratija, sloboda govora i otvoreno drustvo, mogucnost javnog izrazavanja nezadovoljstva na Zapadu bi moglo uskoro biti iskorenjeno ukoliko se ovako ocajna situacija i dalje nastavi. Prilicno znacajan broj medijskih ljudi u ovom duhu vec sprovodi auto-cenzuru.

Dalje, nemojte zaboraviti da oni koji danas govore kako je Milosevic novi Hitler, jesu upravo lideri onih zemalja koje pokusavaju da ostvare takvu vrstu svetske dominacije (ekonomsku, vojnu, politicku i kulturnu), kojom se narusavaju medjunarodni zakoni, kojom se citave nacije demonizuju (i to Srbi a ne Jevreji), i koje poseduju oruzje za masovno unistavanje. Oni su ti koji vrse agresiju na zemlju koja njima nije uradila nista od onog sto oni njoj rade. Oni su ti koji ubijaju neduzne civile. Oni koriste propagandu a onda to zovu informacijom. Postupak u kome krive druge za ono sto sami rade u psihologiji se naziva projekcija. NATO sa kao organizacija nalazi iznad i izvan bilo kakve svetske, demokratske kontrole - a i aktivno joj se opire i suprotstavlja. Gola je istina da ne postoji nijedna druga organizacija, vlada ili bilo kakav UN ili drugo svetsko telo koje bi moglo da natera NATO da obustavi ono sto njegove clanice zele da nastave. Sve bi se ovo trebalo shvatiti kao daleko najveca opasnost za svet - veca nego bilo sta sto (srazmerno) nevazan sitan autoritarni lider poput Milosevica ili OVK/KLA rade u pokrajini Kosovo.

13. Jos vise se slabe UN, OSCE i ne-vladine organizacije
Sto se NATO bude vise trudio da na sebe preuzme razlicite odgovornosti (vidi tacku 15) manje ce prostora i sredstava ostati za druge slicne organizacije. Tek preostaje da se vidi kakve dugorocne posledice ce to ostaviti na ove druge. Ako NATO u ovoj misiji ipak ne uspe, na ovaj ili onaj nacin, to bi pomoglo jacanju ovih organizacija. Medjutim, gde god se do sada NATO ugurao, svi ostali su morali da izadju. To nikako ne moze da bude dobro za svet, a pogotovu nije dobro sa stanovista srednjih i malih zemalja.

14. Narusavanje i ono malo mirovnih uspeha koji su do sad bili postignuti
Zapad se ponosio Dejtonskim procesom. Medjutim, ukoliko nastave da ovako tuku po SRJ, Srbi u Bosni i Hercegovini tesko da ce se osetiti obaveznim da u njoj i ostanu. Ukoliko usput shvate kako kosovskim Albancima, bez obzira na politicke razloge, NATO pomaze da silom ostvare vlastitu drzavu, oni bi mogli reci zbogom Dejtonu i zbogom Bosni. Stavise, Republika Srpska je ostala i bez svog najvaznijeg ekonomskog saveznika a sirom RS vec postoji realna pretnja od pojave socijalnih nemira. Zapad se ponosi uspehom principa preventivne diplomatije u BJSM/Makedoniji. Istiskivanjem UN-a i arogantnim ulaskom NATO-a s preko 20.000 stranih vojnika na tle Makedonije, nju su pretvorili u aktera neprijateljski naklonjenog Jugoslaviji. Zapad Makedoniju vec jeste destabilizovao. Narusena je njena delikatna etnicka ravnoteza i njena privreda a ugrozeni su njeni suverenitet i dobrosusedski odnosi - pa bi se ovo pre moglo nazvati provokativna diplomatija. Treba da im bude kristalno jasno da SRJ nece prihvatiti NATO - mirovne snage posto su joj u poseti vec bile NATO - razorne snage.

15. Imperijalno posezanje izvan granica vlastitog domasaja, pocetak kraja snage Zapada
Sva velika carstva u istoriji su oslabila i na kraju propala zbog prevelike militarizacije i presirokog posezanja - htela su vise zemalja nego sto su mogla da zadrze pod kontrolom (razmazivala su svoju snagu u pretankom sloju) - a i zbog kombinacije oholosti i ljudske gliposti. NATO pod vodjstvom SAD-a danas hoce da bude 1) nuklearno i konvencionalno naoruzan savez pripravan za ratovanje, 2) politicki savez koji bi trebao da odrzi jedinstvo Zapada i da ga zastiti, njega i tekovine zapadne civilizacije, 3) svetski policajac cak i izvan granica svojih clanica, 4) organizacija koja se bavi humanitarnim radom i pomaze izbeglice, 5) da odrzi strukturu partnerstva za mir za sve potencijalne clanove i da izgradjuje poverenje, 6) da bude prijatelj od poverenja za Rusiju i Kinu, 7) da bude pregovarac, 8) mirotvorac, 9) onaj koji pomocu sile zavodi mir, 10) agencija za obnovu, 11) kooperativan partner za druge organizacije kao sto su OEBS, Svetska trgovinska organizacija Evropska Unija i sl. Kao dopunu svemu ovom, clanice NATO-a imaju jos i svaka svoje globalne interese i promovisu ekonomsku (kapitalisticku) globalizaciju, zapadnjacko vidjenje ljudskih prava, demokratije, gradjanskog drustva itd. Za predpostaviti je da sve ovo nece biti moguce napraviti a da se pri tom izbegnu i sukobi koji ce kad tad izbiti izmedju pojedinih NATO clanica ili sukobi sa 170 i vise drzava van NATO-a sirom sveta. Jos nesto, jednostavno je nemoguce da pored ovog svega NATO jos i daje garancije svojim novim formalnim clanicama, da sirom Balkana uspostavlja seriju razlicitih protektorata, da i dalje nastavlja svoju politiku protiv Iraka i Severne Koreje, da ispunjava sve obaveze koje ima prema Jugoistocnoj Aziji i Japanu, PA ONDA da aktivno ugasi sve buduce krize, PA ONDA da izigrava policajca u citavom nizu sukoba niskog intenziteta ma gde da se oni pojave.

16. Kako bilo da bilo , prosperitet proizvodjaca oruzja vec je zagarantovan
Najmanje dve vrlo uticajne grupe mogu da budu sasvim zadovoljne situacijom. Prva su svi koji rade u vojno-industrijsko-naucnim kompleksima na Zapadu i njihovi trgovci oruzjem. Druga su transnacionalne korporacije i drugi iz sveta velikog biznisa koji podrzavaju sirenje kapitalizma u bas svaki kutak na svetu. Interes prvih je ocigledan. Nove clanice NATO-a sad su primorane da prihvate sve zapadne vojne standarde, NATO operativne tehnike itd. Zelju da se modernizuju zadovoljavaju nabavkom najnaprednije (a skupe) vojne opreme iz vodecih zapadnih zemalja. Rat je prilika da se ispitaju oruzja, takticki i strateski koncepti a i da se stekne prakticno iskustvo (kao zamena za simulatore). To je prilika da se uzivo uvezba medjunarodna kooperacija, pa i sa novopridoslim clanovima. To je izvanredna prilika za vezbe i za disciplinu. A sa svom opremom i oruzjem koje ce se potrositi-unistiti zamenu treba i proizvesti i prodati. Kao dodatak i novo-nastale nezavisne drzave ce svoju novostecenu vojnu nacionalnu sigurnost kasnije morati da plate.

17. --- i tako, sad se kapitalizam i globalizacija mogu upariti
Treba imati na umu da je jedan od glavnih problema kapitalizma, (ili njegova unutrasnja protivurecnost), njegova prekapaciranost, sposobnost da proizvede viskove proizvoda i visak kapitala u odnosu na mogucnosti globalne potrosacke baze. Sposobnosti sistema da proizvede vise proizvoda i usluga nego sto za njima postoji potreba - i vise nego sto su ljudi sirom sveta uopste sposobni da kupe - s vremena na vreme dodju u raskorak. Stoga, kapital treba povremeno unistiti da bi se tako sprecila pojava druge njemu urodjene sklonosti, a to je da se viskova proizvoda oslobadja po neprofitabilnim cenama. Ratovi i vojna proizvodnja su prilike da se proizvede takvo bacanje. Vojno trziste je u svojoj osnovi monopsonisticko! Na njemu postoji samo jedan kupac, a to je Vlada. Ona je izmestena iz normalnog trzista i sluzi da apsorbuje visak kapaciteta. Rat je unistavanje vec proizvedenih vrednosti - i utice na povecanje potraznje kad se posle njega udje u ciklus obnavljanja zemalja. Ta povecana potraznja utice na opsti porast cena a to onda uvek dotakne i opste civilno trziste, sirom sveta - tj. u slucaju kad je rat bio dovoljno veliki. Pomislite samo na ogromna sredstva, proizvode i usluge koje ce trebati za rekonstrukciju SRJ a mozda i drugih zemalja posle meseci ili godina sistematskog unistavanja. Na taj nacin, ratovi su dobro dosli da bi se s vremena na vreme izbalansirao i kalibrirao globalni kapitalizam - mada ne tvrdim da je bas to u korenu uzroka sadasnje NATO agresije. Ovaj se rat desava usred najozbiljnije svetske ekonomske krize posle one iz 1930. Cak i tamo gde pokusavaju da se dobara oslobode po smesno niskim cenama, recimo u Japanu, potrosaci (sirom sveta) oklevaju da kupe a i svetske investicije takodje zastaju. Preovladjajuci termini danasnje ekonomije su strah i nesigurnost. Mada ratovi zaista stvaraju i strah, s ovog stanovista bi veliki rat sa ciklusima unistavanja i rekonstrukcije kapitala mogao cak i dobro doci. Mirovni procesi mogu da posluze: u svrhu konacnog privodjenja pogodjenje regije pod okrilje globalizacije i kako bi joj se dodelila nekakva uloga u svetskoj podeli rada. Ne manje vazno - kad je neka oblast unistena - sopstvenim dejstvom ili uz pomoc spoljnih sila - nju ce MMF i vodece zapadne zemlje lakse da uzmu pod svoje; uvodjenje trzista, privatizacija itd. ce se lakse uvesti kao uslov za dobijanje kredita, prijem u finansijske institucije i eventualno clanstvo u Evropskoj Zajednici. Dakle, da bi vas obnovili moramo prvo malo da vas unistimo. Da li stvarno mislite da je ovakvo razmisljanje malko preterano? Mozda vam se to tako cini samo stoga sto neke od ovde izlozenih cinjenica niste nikada nasli na taj nacin izlozene u vasim medijima (od kojih neke kontrolisu velike transnacionalne, vojne i civilne kompanije). Neka vam ovo posluzi kao sasvim konkretan pokazatelj: zapitajte se kako to da je u Ustavu Bosne predvidjeno bas da ce ona postati zemlja trzisne ekonomije a da je Diktat iz Rambujea predvidjao to isto i za Kosovo?

Dr. Oberg kaze: Pogledajte dobro jos jedanput predhodnih 15 tacaka. Uopste ne mora da SVE ISPADNE TAKO NAOPAKO. No, meni se cini da se priblizavamo opasnom igranju zmurke izmedju SAD-a i NATO-a na jednoj i Jugoslavije i njenog vodjstva na drugoj strani. To je kao kad se dva vozaca trkaju jedan drugom ususret sredinom uskog puta a obojica se nadaju da ce bas onaj drugi u zadnji cas okrenuti volan da bi izbegao smrtonosni sudar. Jos gore, pre nego sto su seli za volan popili su enormne kolicine viskija i jedan od njih je (NATO), da bi pokazao koliko je smeo i odlucan, svoj volan iscupao i izbacio ga kroz prozor.

Sa svakom bombom koja padne na civilne ili vojne ciljeve, gore oslikane posledice postaju sve verovatnije, jace naglasene i jos skuplje. Ono prvo i svakako najvaznije jesu ljudski zivoti kojima ce biti placena ova regionalna avantura. No utisak koji imam je da je ova kriza vec toliko duboka da ce se kao bumerang vratiti i jos jace tresnuti i sam Zapad. Takvu mogucnost nasi mediji, a ni debate koje su do sad vodjene nisu ni dotakle.

Nikako ne vidim zasto bi mi gradjani NATO zemalja morali da dozvolimo da nam se nesto takvo zaista i dogodi. Vlade NATO drzava, a ne vojska, napravile su na Balkanu vrlo ozbiljnu bombardersku brljotinu. Da bi je prikrili - a to je priznajmo ipak ljudski - pokusavaju da neobuzdanim preterivanjem uvecaju sam problem a Jugoslovensko vodjstvo prikazu beskrajno zlim. Time im se omogucava da negiraju cinjenicu (cak i sebi samima) da svojim pokusajima da spasu obraz NATO-u i da spasu svoje fotelje, ugrozavaju i temeljno nacela zapadne civilizacije. Time smo svi dovedeni na klizav teren: rat je postao sam za sebe dovoljan i posto je puno vazniji od razloga zbog kojih smo ga uopste i bili zapocelim.

Direktor TTF-a zakljucuje: Smatram da bi najbolji potez u cilju kontrole i smanjenja stete koju cinimo i Balkanu i sebi samima bio da apelujemo na zdrav razum i elementarni humanizam medju gradjanima, da aktivno demonstriramo solidarnost sa svima na Balkanu koji pate - recimo, tako sto cemo se okupiti i otici do mesta gde rade nasi lideri - da pokusamo da ih ubedimo da za pocetak prestanu sa bombardovanjem na nekoliko dana, ne bi li time otvorili prostor za politiku i vreme neophodno da se o svemu dobro razmisli.

© TFF 1999

• You are welcome to re-print, copy, archive, quote from or re-post this item, but please retain the source.

• TFF's website has all the relevant links to Iraq, the Balkans, including media there + peace research, and non-violence

• Teacher, activist, journalist?? You'll always find something interesting at TFF.

• Get your daily global news from the leading media on TFF's site, all in one place.

C o r r e c t i o n

PressInfo # 64 contained two mistakes. We meant to ask why NATO - not Belgrade, of course - did not bomb earlier to prevent ethnic cleansing. And KLA/UCK controlled 30% of the Kosovo province, not of Yugoslavia. We apologize!

Home

New

PressInfo

TFF

Forums

Features

Publications

Kalejdoskop

Links